Stalno se priča i piše o tome kako smeh leči i kako oni koji se smeju i osmehuju duže žive, pozitivniji su, srećniji itd. Zašto je onda nekima od nas teško da se nasmejemo i osmehnemo? Kako bismo to mogli da prevaziđemo?
Svi mi emitujemo energiju. A kakva je ona zavisi isključivo od toga kako se osećamo tj. kako smo raspoloženi. Kada se osećamo lepo to se veoma lako vidi na licu, jer je osmeh gotovo neizostavan deo te slike. I obrnuto, kada nas nešto uznemirava ili nas čini neraspoloženima i to se takođe prikazuje na našem licu, a osmeha nema ni za lek.
Neretko smo spremni da kažemo da bismo lako bili dobro raspoloženi da je sve samo do nas i da nas ne nerviraju drugi ljudi, situacije, okolnosti, zemlja u kojoj živimo. Tako nas iznervira prolaznik na ulici, neko u autobusu, ukućani i mi uzdišemo i kažemo sebi da nam je samo da živimo negde drugde gde je sve lepše i pristojnije.
Ima li načina da to prevaziđemo i da osmeh postane naš zaštitni znak?
Serbian 
English
Add Comment